KNJIŽEVNA NAGRADAБиблиос
Када је 1990. године установљена књижевна награда „Библиос“, обреновачкој библиотеци, као њеном оснивачу, припале су част и обавеза да је сваке године додељују истакнутим ствараоцима у савременој српској књижевности. Награда се додељује за најуспелију књигу у протеклој години, за део или целокупно стваралаштво аутора.
На околност да наша награда кроз време стиче све већи углед, нарочито су утицала имена награђених писаца, а реч је о ауторима вишег и највишег реда.
1990Матија Бећковић
За Сабране песме (6 књ.): Метак луталица, Рече ми један чоек, Међа Вука Манитога, Леле и куку, Кажа, Чији си ти, мали? (СКЗ, БИГЗ, 1990)
Рођен је 29. новембра, 1939 у Сенти. Студирао је Филолошки факултет, Групу за југословенску и општу књижевност. Аутор је десетина књига, један од ретких песника чије књиге доживљавају поновљена многобројна издања. Добитник је најпрестижнијих награда. За дописног члана САНУ-а, изабран је 1983, а за редовног 1991. године.
1991Љубомир Симовић
За Дела (5 књ.): Хлеб и со, Драме, Бој на Косову,
Дупло дно, Ковачница на Чаковини (СКЗ, БИГЗ, Дечје новине, 1991)
Рођен је 2. децембра 1935, у Ужицу. Дипломирао је на Филолошком факултету, на Групи за југословенску књижевност и српски језик. Нјегов књижевни опус је врло разуђен (поезија, проза, есеји, драме) и полиморфан. Широј јавности је углавном познат по позоришним адаптацијама (пре свих, драме Путујуће позориште Шопаловић) и екранизацији Боја на Косову. Добитник је више књижевних и позоришних награда. Дописни члан САНУ-а постао је 1988, а редовни 1994. године.
1992 Бранислав Петровић
За збирку песама Моћ и прах (Дневник, Нови Сад 1992.)
Дипломирао је на Филолошким факултету, на Одсеку за југословенске књижевности и српскохрватски језик. Радио је као новинар („Борба”, „Нин”) и уредник.(„Видици“, „Српски књижевни гласник“, ИП „Просвета“). Добитник је многобројних домаћих награда.
1993Момо Капор
За књигу Блокада 011 (Драганић, „Филип Вишњић“, 1992)
Рођен је 8. априла у Сарајеву. Дипломирао је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду (1961), а био је познати сликар, писац, новинар и аутор документарних филмова. Добитник је различитих признања, у неким случајевима вишеструки. Био је члан АНУРС-а. Умро је 3. марта 2010, у Београду.
1994 Дејан Медаковић
За Ефемерис В (БИГЗ, 1994)
Рођен је 7. јула 1922, у Загребу. Дипломирао је на Групи за историју уметности, а касније и докторирао на Филозофском факултету у Београду. У Матици српској, вршио је различите функције. Дописни члан САНУ-а постао је 1972, а редовни 1981. године. Био је секретар одељења историјских наука САНУ, генерални секретар САНУ (1985), као и председник САНУ (1999―2003). Године 2001. изабран је за редовног члана научног друштва Леибниц Социет у Берлину. Добитник је најпрестижнијих домаћих и страних признања. Умро је 1. јула 2008, у Београду.
1995Љубомир Тадић
За Реторику („Филип Вишњић“, Институт за филозофију и друштвену теорију, 1995)
Рођен је 14. маја 1925 у Смријечну, код Плужина. Са 16 година, отишао је у партизане и један је од носилаца Партизанске споменице. Правни факултет је завршио у Београду 1952, а докторску дисертацију је одбранио у Лјубљани 1959. Године 1968. био је један од предводника студентског протеста у Београду, а почетком 1975. је удаљен са факултета, са још седморо професора и асистената. Дописни је члан САНУ-а од 1985, а редовни од 27. децембра 1994. Добитник је значајних признања.
1996 Др Јован Стриковић
За књигу есеја Доба равнодушних (Унирекс, Подгорица, 1996)
Рођен је 1938, у Кличеву крај Никшића. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду, специјализирао је неуропсихијатрију, а докторирао са темом „Психологија у Нјегошевом стваралаштву“. Дакле, осим што је истакнути медицински стручњак, Стриковић се бавио психолошким феноменима у књижевности: смехом, лудилом, самоубиством, осветом.
1997 Патријарх српски Господин Павле
За Молитве и молбе (БИГЗ, 1996)
Рођен је 15. септембра 1914, у селу Кићанка, код Доњег Михољца. Гимназију је завршио у Београду, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду. Постдипломске студије похађао је на Богословском факултету у Атини. Замонашен је у манастиру Благовештење 1946. године. За епископа рашко-призренског изабран је 1957. Богословски факултет СПЦ цркве у Београду, доделио му је 1988. звање почасног доктора богословља. А 3. децембра 1990. изабран је за патријарха Српске православне цркве. Изузетност његове личности потврдила се и у научном раду: у студијама из Литургике, приређивачком раду (Христијанскије празники од М. Скабалановича, Требника, Молитвеника, Дополнитељног требника, Великог типика итд.). Био је председник Комисије Светог архијерејског синода за превод Новог завета и председник Литургичке комисије за припрему Служебника на српском језику.
1998 Стеван Раичковић
За Сабрана дела (10 књ.): Песме тишине, Балада о предвечерју, Камена успаванка, Мотиви, Златна греда, Портрети песника, Дневник о поезији, Велико двориште, Препеви, Стихови из дневника (ЗУНС, БИГЗ, СКЗ, 1998)
Рођен је 5. јула у Нересници, код Кучева. Студирао је на Филолошком факултету у Београду, на Групи за јужнословенске језике и српску књижевност. До 1980, био је уредник у Просвети. За дописног члана САНУ-а изабран је 1972, а за редовног 1981. године. Аутор је богатог опуса: више од 20 збирки песама, 7 књига за децу, неколико књига есеја. Један је од познатих песника преводилаца, препевача, углавном руских. Један је од најпревођенијих наших песника. Добитник је многобројних књижевних и друштвених признања. Умро је 6. маја 2007, у Београду.
1999 Радован Бели Марковић
За Мале приче („Филип Вишњић“, 1999)
Рођен је у Ћелијама, 10. октобра 1947. Школовао се у родном месту, Лајковцу, Лазаревцу и Београду. Радио је као новинар ваљевског листа Напред, касније је постао члан редакција Књижевне речи и Књижевних новина; био је и политички функционер у Лајковцу и управник лајковачке Градске библиотеке. Добитник је значајних књижевних награда које се додељују за прозу: „Иво Андрић“, „Бранко Ћопић“, „Бора Станковић“, „Меша Селимовић“, „Стеван Сремац“, за књижевност уопште: Нолитове, Рачанске повеље.
2000 Добрило Ненадић
За циклус историјских романа.
Рођен је 23. октобра 1940, у Вигошту, крај Ариља. Дипломирао је на Воћарско-виноградарском одсеку Пољопривредног факултета у Земуну и радио је као агроном, а творац је изузетног романескног опуса на српском језику. Нјегов роман Доротеј један је од најпрештампаванијих српских романа. По роману је снимљен и истоимени филм 1981. године. Добитник је бројних признања и награда: Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу за романе Доротеј (1978) и Деспот и жртва (1999), награда „Меша Селимовић“, „Светозар Ћоровић“, „Бора Станковић“ и 3латни бестселер (два пута: 1998. и 2000), Просветине награде, Рачанске повеље и Повеље за животно дело Удружења књижевника Србије (2006).
2002 Милован Данојлић
За целокупно стваралаштво.
Рођен је 3. јула 1937, у Ивановцима, крај Лјига. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду. Био је сарадник у дневним и књижевним новинама. Радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу. Члан је САНУ-а од 2000. Објавио је више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Добитник је више књижевних награда и друштвених признања: НИН-ове награде за дело Ослободиоци и издајници (1997), Змајеве и Виталове награде, награда „Бранко Ћопић“, „Исидора Секулић“, „Десанка Максимовић“, „Младост“, Младо покољење, „Невен“, „Милош Ђурић“ за преводилаштво, носилац је Ордена Светог Саве и Ордена заслуга за народ.
2003 Драгослав Михаиловић
За целокупно стваралаштво.
Рођен је 1930. у Ћуприји. Дипломирао на Филозофском факултету, на Групи на југословенску књижевност и српскохрватски језик. Пише прозу, огледе, публицистику и филмска сценарија. Један је од најпревођенијих српских писаца. Дописни члан САНУ-а постао је 1981, а редовни 1988. године. Добио Октобарску награду Београда, Андрићеву награду, Златну арену, Нинову награду, Награду Народне библиотеке за најчитанију књигу, награду „Бора Станковић“, БИГЗ-ову награду, награду Вукове задужбине.
2004 Милисав Савић
За прозно стваралаштво.
Рођен је 15. априла 1945, у Власову, крај Рашке. Студије југословенске и светске књижевности завршио је на Филолошком факултету у Београду. На истом факултету је магистрирао, потом и докторирао. Био је уредник у различитим часописима: „Студент“, „Младост“, „Књижевна реч“ и „Књижевне новине“. У ИП „Просвета“ радио је од 1983. до 2004. године, најпре као главни и одговорни уредник, а потом као директор. Био је председник Српске књижевне задруге од 2000 до 2001. године. Обављао је дужност министра-саветника у Амбасади Србије, у Риму од 2005. до 2008. Био је и предавач српскохрватског језика и југословенске књижевности на неколико страних универзитета. Од 2010, редовни је професор Државног универзитета у Новом Пазару. Романи су му преведени на грчки, енглески, словеначки, македонски, бугарски, румунски. Објавио је више књига превода с енглеског и италијанског језика.
2011 Мирослав Максимовић
За целокупно песничко дело.
Рођен је 26. маја 1946, у Нјегошеву, Бачка Топола. Пише поезију, есеје и књижевну критику; преводи с енглеског. Добитник је најпрестижнијих домаћих књижевних награда: Бранкове, Змајеве, Дучићеве, Дисове, „Милан Ракић“, „Бранко Миљковић“, „Раде Драинац“, „Исидора Секулић“, „Бранко Ћопић“, „Васко Попа“, „Скендер Куленовић“, награде „Десанка Максимовић“ за целокупно песничко дело и Жичке хрисовуље.
2012 Милосав Тешић
За целокупно песничко дело.
Рођен је 15. новембра 1947, у Лјештанском, код Бајине Баште. Дипломирао је и магистрирао на Филолошком факултету у Београду, на Групи за српки језик и књижевност. Ради на Институту за српски језик и уредник је Речника српског књижевног и народног језика. За дописног члана САНУ изабран је 26. октобра 2000, а за редовног 2. новембра 2006.
Пише поезију и есеје и добитник је најзначајнијих књижевних награда. Нјегово професионално опредељење и лингвистичка истраживања утицали су и на његово писање поезије доносећи је лексичко богатсво и заборављене и напуштене поетске облике српско-византијског певања: канонске песме, кондак, стихиру, светилан, те рондо, рондел и глосу из уметничке лирике. Као врхунски версификатор, обновитељ је јампске стопе у српској поезији.
