Током 2003. и 2004. године, у библиотеци је одржан серијал предавања под називом Пулс вароши. На четрнаест предавања, о Обреновцу и његовим становницима говорило се с различитих аспеката: географском, археолошком, историјском, културно-историјском, књижевно-историјском, итд. Један од, на почетку задатих, крајњих циљева серијала, био је и публиковање одабраних изложених радова. Тако је започето прикупљање материјала за завичајну монографију Обреновца. Имајући у виду чињеницу да до сада није објављена комплетна монографија Обреновца са свим релевантним подацима који задовољавају потребе и заинтересованог знатижељника и истраживача, уређивање и објављивање ових књига представља значајан културни допринос.

Први том доноси радове археолога Николе Црнобрње о Археолошком музеју који је у Обреновцу постојао од 1952. до 1961. и траговима ишчезлих култура на нашем простору. Професор Географског факултета у Београду, Славољуб Драгићевић описује основне природно-географске карактеристике општине Обреновац. Текст о постанку, развоју и перспективама развоја Обреновачке бање приредио је Дејан Ковачевић. О темељима поштанског саобраћаја у Обреновцу, писао је Милорад Јовановић, аутор књиге Печат обреновачке поште. Зоран Јаковљевић је описао релативно добро очуван архитектонски фонд улице Милоша Обреновића која представља јединствен амбијентални простор типичан за чаршију српске вароши 19. века. Тему конфискације имовине на подручју Обреновца у периоду од 1944. до 1946. обрадила је виши стручни сарадник у ваљевском архиву Снежана Радић. Милан Ђурђевић је писао о стругари и млиновима породице Симовић на Забрежју у периоду од 1906. до 1948. и Обреновачкој гимназији (1922─1980). О Обреновачкој библиотеци писала је Ивана Јаношевић.

Овде су се нашла и два прештампана текста објављена почетком прошлог века. Реч је о два издања Обреновачке основне школе (тачније трећем и четвртом по реду) која потписује Димитрије Ј. Стојановић, тадашњи школски управитељ. Први текст, штампан 1911, историјат је школе од њеног оснивања 1824. до 1904. године. Други даје поуке о ђачкој штедњи и објављен је 1909. Ту су још два прилога: О подручју Обреновца у римско доба, на основу археолошких налаза писао је Адам Црнобрња; док је Снежана Радић описала културне прилике у Посавини и Обреновцу у првим годинама после Другог светског рата.

У трећем тому Пулса вароши, осим већ познатих имена, сусрећемо и нека нова. По временском периоду који покрива, ово је најсвеобухватнији зборник. У њему ћемо наћи следеће прилоге: мр Адам Н. Црнобрња: Значај позновинчанског насеља на Црквинама у Стублинама за проучавање финалног периода винчанске културе; Лепосава Цвијетић: Обреновац на преласку из XИX у XX век: становништво и привреда; Милан Ђурђевић: Забрешка шпиртуља; Снежана Радић: Здравствене установе, лекари и апотекари Посавског среза у периоду 1944─1947; Милорад Радојчић: Здравствене задруге у Посавини; Марија Ракић: Избори у општини Обреновац у периоду 1990─2008; Ивана Јаношевић: Појава и развој периодичних публикација у Обреновцу.

Библиотека „Влада Аксентијевић“ је, у сарадњи с ИК „Прометеј“ из Новог Сада, објавила књигу Загорке Вавић Грос Презимена су чувари нашег језика. Полазећи од става да су, бар у лингвистичком смислу, презимена носиоци и чувари наших националних: културолошких и карактеролошких специфичности, ауторка стиже до занимљивих података о нашим обичајима, начину живота, погледу на свет. Драгоцено је њено бављење етимологијом презимена: одређивање њиховог порекла (страна, домаћа) и значењима. Тако видимо како су нека имена (речи) улазила у наш језик, када; затим, можемо да пратимо различите стране утицаје: нема сумње да су они, пре свега, били политички с различитим религијско-културолошким додацима, да би се у једном тренутку свели на моду. Ауторка управо доказује да су, с лингвистичке тачке гледишта, презимена прави језички реликти: окамењени носиоци значења и облика давно заборављених, одавно ван употребе, одавно напуштених.

У сарадњи с ИК „Мали Немо“ из Панчева, Библиотека „Влада Аксентијевић објавила је збирку поема Кућа и окућница Миодрага Томића Стублинског. Реч је књизи која је замишљена као необичан дар месту у ком је рођен, људима које је сретао или чувеним земљацима који су још духом присутни овде, какав је Живојин Перић. Важност места рођена, аутор је још пре истакао, додајући његово име своме. Али то место младости више не постоји, а можда никада није ни постојало у стварности, него је само унутрашње место у којем једино још живи ауторово бивше ја.

У сарадњи с ИК „Мали Немо“ из Панчева, Библиотека „Влада Аксентијевић објавила је збирку поема Кућа и окућница Миодрага Томића Стублинског. Реч је књизи која је замишљена као необичан дар месту у ком је рођен, људима које је сретао или чувеним земљацима који су још духом присутни овде, какав је Живојин Перић. Важност места рођена, аутор је још пре истакао, додајући његово име своме. Али то место младости више не постоји, а можда никада није ни постојало у стварности, него је само унутрашње место у којем једино још живи ауторово бивше ја.

Раде Танасијевић је песник малих ствари, малих догађаја, у којима покаткад, успева да открије и светску или космичку лепоту или драму, а у случајевима када то не успе, његово певање суочава се са пролазношћу, баналношћу, јаловошћу и меланхолијом. Тако у овој књизи налазимо читаве спискове малих ствари из савременог свакодневног живота: СМС поруке, столарску оловку, капи за очи, дрвеће, водене боје, читање, зубобољу, изборе, вино и врло ауктуелне климатске промене.
Издавач књиге је Библиотека „Влада Аксентијевић”, година издања је 2009.